ДРАГИ РОДИТЕЉИ,

Дан када вам дете полази у школу јесте посебан, изузетно важан и свечан. И остаје да се памти!                                          

  Полазак у школу представља велики преокрет у животу детета и његове породице. Обично је праћен великим узбуђењем, понекад и стрепњом или страхом који је разумљив с обзиром на то да се, готово у потпуности, мења начин живота и да од првих школских дана може зависити дететова мотивација за учење.

Пре него што кренете у школу треба да рашчистите са сопственим жељама. Најважније је да ускладите своје захтеве и очекивања са стварним могућностима детета јер дете треба да учи и ради колико може, а не колико ви желите да оно може. Као што се деца разликују по боји очију, косе, висини, тежини, тако се разликују по начину доживљавања и реаговања на разне ствари  и могућностима за запамћивање и учење. Зато је важно да знате колико ваше дете може.

Разговарајте са дететом о школи као нечем лепом што га очекује. Разговор можете поткрепити примерима из властитог школовања, истицати вредност пријатељства које ће стећи, учитеља/ицу која ће постати важна особа у његовом животу, значај учења и стицања нових вештина.

Свакако, не треба дете плашити учитељем/ицом, школом и обавезама. Тешко да ће бити мотивисано за школу и са задовољством прихватити нове обавезе ако му се она приказује као место  где престаје игра и где га чека само рад, ред и дисциплина. Не показујте ваше дилеме и страхове. Чак и коментар, упућен другоме „кад оно не слуша“, може бити пресудан у стварању слике о нечему што још не познаје. Уколико некада неким ставом учитеља не будете задовољни, незадовољсвто и сукобе пред дететом треба избегавати, јер се тако руши поверење и ауторитет учитеља, што плаши и угрожава само дете. Веома је битно да имате и добре односе са његовим друговима и њиховим родитељима. Од највећег значаја за васпитање детета је да односи на свим релацијама (родитељ-дете, родитељ-родитељ и родитељ-школа/учитељ) буду односи разумевања и сарадње.

Период адаптације детета на колектив тежак је како за дете тако и за учитеља и родитеља. Када дете први пут дође у нов колектив може му бити потребно и неколико недеља да се адаптира. То се посебно односи на децу која се нису одвајала од породице или су имала лоших искустава у претходном периоду.

Помоћ детету у адаптацији подразумева стрпљење, време и стратегију. Деца уче кроз сопствено искуство, зато  велики део овог проблема може бити решен тако што ћемо детету дати времена да види и схвати да је школа сигурно и забавно место. Важно је имати на уму да је детету потребан његов простор и ритам и зато га не треба присиљавати на уобичајене активности које остала деца са нестрпљењем очекују. Уколико плаче, покажите му да сте ту за њега, са  пуно топлине, нежности и разумевања. Такође, уколико на почетку одбија да се прикључи групи, да одговара на ваша упутства имајте у виду да је и такво понашање, макар у првим недељама развојно прихваћено.

Заједно са дететом можете припремити неопходне ствари за школу. Дозволите му да изабере ранац или нешто од потребног прибора. Направите заједно налепнице за свеске и прегледајте уџбенике. И имајте доста стрпљења и када плаче, и пита безброј пута зашто мора да иде и када ћете доћи по њега. Одговарајте увек тачно и строго се придржавајте договора, јер свако кршење договора може значајно пољуљати поверење у вас и отежати процес адаптације.

     Да би дете спремно дочекало полазак у школу обезбедите
                                                           

• Мноштво заједничких активности                                                                                                         
• Здраву породичну атмосферу                                          
• Пуно љубави                                                              
• Довољно игре

           ПАР КОРИСНИХ САВЕТА – НЕ МОЖЕ ДА ШКОДИ !

                   Ствари које родитељи треба да чине                             

• Играјте се школе са  својим дететом
• Подстичите оно што је добро урадило
• Помозите му у формирању хигијенских и радних навика
• Брините о његовом здрављу
• Сарађујте са учитељем/ицом
• Испуњаваајте обавезе према школи
• Критикујте одређено понашање а не личност детета
• Подстичите дететову радозналост и постављање питања

                Ствари које родитељи  не треба да чине 

• Не цепајте детету листове из свеске
• Немојте решавати задатке уместо њега
• Не подстичите учење за оцену
• Не условљавајте поклоне успехом у  школи
• Не кажњавајте дете због неуспеха
• Никада немојте рећи детету да је поставило глупо питање
• Не поредите дете са другом децом посебно не са старијим братом или сестром
• Не испољавајте сопствене страхове и дилеме пред дететом

У име успешне сарадње,

                                           СРЕЋАН ПОВРАТАК У ЂАЧКЕ КЛУПЕ,

                                                                                                     Психолошко-педагошка служба

                                                                           ДРАГИ РОДИТЕЉИ,

                                                                          Сада сте већ прави ђаци. Гомила питања вам се врзма по глави. Шта, како, зашто, колико????А све се тиче учења, градива, писања, читања….Без бриге, идемо, корак по корак.

Да ли је страшно ако дете не зна да чита и пише и да ли сте погрешили ако сте га томе научили унапред? Учење јесте неопходни саставни део припреме детета за полазак у школу, али у учењу треба да постоји неки ред. Да би дете научило успешно да чита и пише, да рачуна, треба да је биолошки зрело за то, да је претходно стекло много знања и вештина, да за то показује интересовања и да онај ко га томе учи уме да га научи.

Велики и мали школарци највеће муке имају око стицања радних навика. Најтеже им је да схвате како је учење сада важније је од игре. Треба им показати да ће им уз добру организацију и даље остати довољно времена за играње. Помозите им да своје обавезе заволе!

• Самопоуздање је један од битнијих фактора учења. Зато, подстичите дететову радозналост и постављање питања, изражавање ставова и мишљења
• Доручак је најважнији, покреће метаболизам, обезбеђује неопходну енергију, побољшава пажњу, концентрацију и меморију.
• Увече му припремите шта ће обући да не би у последњем тренутку, у паници излазили из куће и каснили у школу.
• Прилика за учење има много и ван школе. Поред онога што ви мислите да дете треба да зна ослушкујте и оно што само жели да научи.
• Леворукост није сметња а свако сузбијање леворукости узрокује низ озбиљних потескоћа.
• Допустите детету да приликом цртања и писања оловку држи у руци у којој оно само жели и да пише руком за коју се само определило.
• Научите дете да посматра, упоређује и процењује. Дете упоређујте, пре свега, са њим самим.  Похвалите га сваки пут када приметите да је нешто боље урадило него претходни пут - боље сложило своје играчке, обукло се без ичије помоћи и сл.
• Говорите позитивно о различитостима међу децом - неко је виши, неко је плавокос, неко боље црта, неко боље игра фудбал ... али свако је у нечему успешан! Важно је да дете буде сигурно да родитељска пажња и љубав нису условљени захтевом да буде најуспешнији у одељењу.

Простор је веома битан у процесу развијања радних навика детета. Одредите простор за рад и учење у соби или некој заједничкој просторији где ће у одређено доба дана имати мир и друге услове за неометано учење и израду задатака. Важно је да тај простор буде дефинисан, да га дете доживљава као свој и да на њему нема садржаја који могу скретати пажњу са онога што ради.

• Соба у којој се учи треба да буде проветрена и никако прометна
• Радни сто треба да буде осветљен ,чист и уредан , без играчака на њему
• Распоред часова ставите на видљиво место како би и ви дете били упућени у то ста вас очекује у току радне недеље
• Важно је уколико је то могуће да дете увек ући на истом месту
• Важно је да учи увек у исто време у зависности од тога да ли иде у школу пре или после подне
• Столица треба да буде удобна и довољно висока како би дете седело у што природнијем положају (да не висе ноге док седи, да се не вози на њој...)
• Сав потребан прибор требало би да буде надохват руке (на полици поред стола, у некој од фиока поред стола)
• У почетку увече заједно сложите књиге за сутра и проверите школски прибор а касније навикавајте дете да то ради самостално
• Научите дете колико је важно да пажљиво слуша на часу јер ће тако лакше и брже савладати градиво а остaће му више времена за игру
• Храбрите га да пита учитељицу увек када му нешто није јасно

Савети за напредак вашег детета у школи

• Помозите детету око задатака, али их не радите уместо њега, битно је да се домаћи задаци раде редовно
• Редовно прегледајте свеске како бисте били у току с оним што ради у школи и у складу са тим пратите како усваја градиво
• Храбрите дете да чита сваки дан! Слушајте га док чита, потом проведите неко време причајући о прочитаном тексту и помозите му да развије навике доброг читања.
• Надгледајте које емисије гледа и видео игре које игра
• По повратку из школе питајте га шта је научио. Развијте конверзацију. Научите да га слушате
• Храбрите дете да се труди и да не одустаје, чак ни онда када је задатак доста тежак
• Развијте свом детету здраве навике као што су правилна исхрана и примерен одмор
• Редовно посећујте Отворена врата, родитељске радионице и друге састанке који се одржавају у школи. Наравно за вас је увек ту учитељ/ица и педагошко – психолошка служба.                                                                                                                      СРЕЋНО!!!!!